Типови мобилности студената
Прва ствар коју треба да имате на уму и која ће вам олакшати потрагу је та да можете да се пријавите у оквиру успостављених програма мобилности који су засноване на текућим програмима или пројектима, или да се пријавите сами, без подршке институције.
У оквиру мрежа мобилности постоје два типа мобилности – можете да идете у оквиру програма размене током дипломских студија или као дипломирани. У чему је разлика?
Разлика је у следећем:
• Ако сте студенти на размени, привремено живите у страној земљи и похађате курсеве или сте укључени у неке друге академске активности. То значи да сте у суштини студенти вашег матичног факултета, проводите време у иностранству, након чега се враћате у своју земљу да би завршили студије. Оцене (кредити) које сте зарадили у иностранству се признају и ваш матични факултет вам издаје диплому.
• Ако сте дипломирали, региструјете се на универзитету у иностранству и више нисте студенти вашег матичног факултета. То значи да, ако се једном пријавите за постдипломски програм у иностранству, више нисте под кишобраном матичног универзитета, иако је у неким програмима могуће да матични универзитет обезбеди административну подршку у процесу пријављивања. Студије завршавате на универзитету у иностранству и они вам издају диплому.
Програми размене се односе на студенте чији су матични универзитети чланови успостављених мрежа и пројеката у оквиру постојећих programa (Erasmus programi, CEEPUS , itd).
Могуће је да, иако ваш факултет није члан успостављене и подржане мреже, пробате да се пријавите за стипендију.
Постоји и трећа група студената, а то су студенти који се самостално пријављују за стипендију (free movers), што значи да њихова матична институција није члан неког успостављеног партнерства (мрежа универзитета итд). Они се пријављују самостално без институционалне подршке.
То обично значи да можете да изаберете факултет и видите какве су вам шансе, пре свега, да будете примљени на жељене студије, и наравно, да ли има шансе да добијете финансијску подршку. Не треба да одустајете ако нема доступних фондова на универзитету који вас интересује. У том случају, постоје други начини да пробате да добијете финансијску подршку или потребну информацију: Министарство просвете, Министарство омладине и спорта, универзитетски Сектор за међународну и међууниверзитетску сарадњу, Центар за развој каријере и саветовање студената, амбасаде као и компаније, банке и друге фирме које могу да спонзори.
Шта стипендија покрива?
Ово је важно питање на које, нажалост, нема јединственог одговора - зависи од типа програма. Генерално, програми подржани од стране ЕУ обезбеђују веће стипендије у односу на оне где националне власти обезбеђују фондове.
Други програми:
Билатерални програми: уобичајено је да страна која вас шаље (факултет, универзитет, влада) покрива трошкове пута, док страна код које долазите (институција домаћин) обезбеђује смештај, покрива трошкове школарине (заправо, трошкови школарине се не наплаћују пошто су засновани на реципроцитету) и здравствено осигурање.
CEEPUS програм: страна која вас шаље покрива трошкове пута, док је страна код које идете задужена за покривање трошкова смештаја, школарине и здравствено осигурање. Посетите њихов сајт: https://tempus.ac.rs/sta-radimo/ceepus/
Стипендије страних влада: не постоји јединствена пракса кад је у питању врста трошкова коју стипендија покрива. Оне могу да варирају од покривања само школарине и смештаја, до покривања свих могућих трошкова. Стога је препоручљиво да проверите све детаље са особом која је задужена за промоцију и амдинистрацију ових програма у твојој земљи.
Уписни рокови
Многи факултети у иностранству не врше упис када и факултети у Србији. На пример факултети примају пријаве готово годину дана унапред. Ово је посебно случај када се додељују стипендије, будући да је за селекцију кандидата на међународном нивоу потребно време.
На појединим факултетима студирање је конципирано семестрално, па школска година може почети на пролеће и на јесен. Ово је најчешће случај код постдипломских студија или истраживачких пројеката.
Да бисте се информисали на најбољи могући начин, и из прве руке сазнали о конкретним условима за упис на универзитет / факултет који вас интересује предлажемо вам да посетите њихов званични сајт.
Пријављивање за стипендију
Процес пријављивања за стипендију је веома сличан процесу пријављивања за колеџ/факултет. Прво, са велике листе могућих избора, направите селекцију оних који вам одговарају. Затим саставите убедљиве пријаве које су подржане вашим достигнућима, есејима, препорукама и интервјуима. Овде можете да нађете савете који могу да вам помогну да саставите јаку пријаву за стипендије.
Изненађујуће је велики број студената који не увиђају да је препознавање стипендија један од најзначајнијих делова успешне портаге за стипендијама. Постоје хиљаде и хиљаде стипендија за студенте на интернет претраживачима и водичима за стипендије, али ниједан студент нема квалификације за све. Чак иако постоји такав студент, он неће имати времена да се пријави за сваку од њих.
Најбољи најјефтинији начин за тражење стипендија је налажење поузданог претраживача за стипендије. Погледајте секцију Ресурси за претраживање студијских програма и стипендија.
Интернет претраге су бесплатне (никад не плаћајте за претрагу стипендија, употребите тај новац за своје образовање!) и за разлику од водича за стипендије који једноставно излистају стипендије, чак и када су сортиране по областима, интернет моžе да вам помогне да изфилтрирате оне за које немате квалификације. Што више времена проведете у тражењу стипендија, више ћете опција имати. Биће потребно време да истражите стипендије, тражите информације и материјал за пријављивање, као и за попуњавање пријаве. То значи налажење стипендије која највише одговара вама, као студентима и као особама.
Свака стипендија има своју пријаву. Важно је да читате пажљиво и да разумете какви се подаци траже. Пријављујте се само за оне стипендије за које испуњавате услове. Тешко да ћете добити стипендију уколико не испуњавате услове. Требало би да проведете 10-15 сати на свакој пријави. Процењено време се односи на сакупљање материјала, попуњавање пријаве, припремање потребних докумената и писање мотивационог писма.
Онлајн пријава
Када нађете стипендију за коју сте заинтересовани, пажљиво прочитајте целу wеб страну и побрините се да се пријавите користећи прави образац за пријаву. Након што кликнете на адекватни линк, наћи ћете опцију за отварање свог налога. Када направите налог, нема потребе да попуњавате сва поља или да аплоудујете сва документа одједном: моћи ћете да сачувате своје податке и наставите касније. Након што попуните сва неопходна поља, појавиће се дугме којим ћете званично поднети пријаву. Ако се не појави ово дугме, значи да сте заборавили да попуните сва поља. Пажљиво проверите образац за пријаву.
Митови о стипендијама
Многи студенти мисле да је такмичење за стипендију жестоко и да је потребно имати изузетна академска постигнућа. Заправо, не морате да будете супер студенти да би добили стипендију. Многе стипендије узимају у обзир академски таленат и способности; опет, ниво постигнућа је увек релативан и зависи од других студената који се пријављују. Осим тога, неке стипендије су базиране на другим критеријумима у односу на академско постигнуће: успех у главним предметима, чланство у одређеним групама, ваннаставно ангажовање или финансијска потреба.