FINANSIRANJE STUDIJA

Студије у иностранству нису јефтине и висина школарине варира у зависности од универзитета или колеџа. Требало би да знате да висина школарине не гарантује и квалитет самих студија. Стипендије које додељују факултети могу бити делимичне (покривају само трошкове студија, не и трошкове боравка) и потпуне (покривени су сви трошкови студија, смештаја хране, превоза..).

Пуне стипендије није лако добити јер се велики број кандидата такмичи за мали број стипендија. Већина пуних стипендија је доступна само одређеним категоријама (националним мањинама, студентима из одређеног региона). Пре пријављивања, погледајте добро да ли испуњавате услове конкурса (академски успех, ваннаставне активности, посебне вештине, социјални статус).

Универзитети се такмиче за најбоље студенте и не желе да дођу у ситуацију да одличан кандидат не прихвати њихову понуду из финансијских разлога. 
Због тога студенту који је примљен на мастер или докторске студије, поред могућности за добијање стипендије, може да омогућено и финансирање као асистенту (ТА) или младом истраживачу (RA). 

Aсистент (teaching assistant, TA): статус асистента подразумева рад у настави одређени број сати. Школарина коју вам плаћа Универзитет довољна је за скромни студентски живот, а притом имате довољно времена да се бавите сопственим истраживањима и похађате наставу. 
Млади истраживач (research assistant, RA): школарину вам плаћа ментор (при избору ментора обратите пажњу на то како финансира своје студенте и изаберите професора који може платити ваш рад). Ово је квалитетнији начин финансирања од рада у настави јер се потпуно можете посветити свом истраживању. 

Колике су шансе за добијање стипендије у оквиру програма Ерасмус+?

Прва ствар коју треба да знате јесте да сваки програм мобилности има одређену квоту за пријем. Било би добро да за сваки програм проверите која је квота; углавном ћете те информације наћи на сајту. Дакле, фондови нису неограничени. 

Пре него што уђете у процес пријављивања за стипендију (fellowship, scholarship), пожељно је да проверите у условима конкурса да ли уопште можете да конкуришете (неке стипендије могу да се односе само на студенте из ЕУ; земље трећег света или само одређене земље у нашем региону). Уколико такве информације нису јасно назначене или не можете да их пронађете, саветујемо да се обратите администраторима стипендија једним љубазним писмом и проверите те детаље како не би непотребно губили време, и усредсредили на пријаве на оне универзитете где сте реално конкурентни. 

Садржај тог писма би требало да буде ваше врло кратко представљање (лични подаци, матични факултет/универзитет и година студија као и назив курса за који желите да се пријавите) и јасно наведене недоумице око уписа. Немојте постављати питања која можете пронаћи на сајту (FAQ, алумни форуму или делу сајта итд.), у супротном би оставили утисак лење или несналажљиве особе.

Постоји могућност рада током студија, на самом универзитету као асистент или истраживач или проналажењем хонорарног студентског посла са пола радног времена. Стипендије је и лакше добити кад сте примљени на студије, уколико плаћате прву годину, можете конкурисати за стипендију следеће године и лакше је добити.
Уколико сте примљени на Универзитет и добијена стипендија не покрива у потпуности све трошкове студија потребно је да тражите новац и нађете га пре одласка на студије. У наставку се налази пример молбе и списак прилога које би ваше писмо требало да садржи.

Заглавље са подацима 
потенцијалног финансијера

Поштовани господине Поповићу, (обраћаш се директору финансија, генералном директору или неком кога познајеш а ради у тој компанији)

- Где си примљен/на, који је смер у питању, како се рангира универзитет у Европи или свету, када почиње настава, наведи и матични факултет 
- Зашто идеш у иностранство и шта планираш по завршетку студија. 
- Разлог обраћања и лепо срочена молба за стипендирањем. 
- Најава прилога
- Љубазна одјава, контакт, потпис, датум.

Које су још релевантне информације и документа за потенцијалног стипендодавца: